Večna potraga za „još“
Zašto smo danas duboko nesrećni i izgubljeni – kao pojedinci – i kao civilizacija?
Zašto večito tragamo za sledećim „fixom” – većom platom, boljim poslom, ljubavnijim partnerom, strastvenijim seksom, lepšom kućom, bržim autom, izvajanijim telom, boljom žurkom…
Zašto sve te stvari nikada zaista ne ugase duboku žeđ koju osećamo u srži svog bića – nego ona uvek nastavi da postoji i tiho nas proganja. Zašto tu žeđ zovemo ambicija, i nagrađujemo je, umesto da se malo zaustavimo iI vidimo šta je iza većine ambicija današnjeg čoveka?
Zato što smo odvojeni od svog tela i veze za božanskim.
Čovek bez kontakta sa telom i božanskim je kao drvo bez korenja i krošnje – kao trupac. Nema svest o svojoj prošlosti, niti o smislu i budućnosti. Večito se oseća nedovoljno jer ne zna ko je. Nema utelovljene životne i duhovne procese. Traga za nečim (ljubav, istina, uspeh) i u moru svega nudi se ideja da „može da postane bilo šta.“
Mir dolazi iz spoznaje ko smo
Kada znamo ko smo, želimo jedino da budemo to što jesmo – ja, stvarna, fizički, fiziološki, emotivno, mentalno, duhovno.
Kada ne znam ko sam – sve šarene opcije toga „ko mogu da budem“ su jako primamljive. Ipak, nijedna nam neće dati mir za kojim tragamo.
Živo drvo – zna da je drvo. Zna da je tu da rađa jabuke, a ne kruške. Zna da sigurno neće biti „uspešnije“ ako ga neko poseče i od njega napravi luksuznu stolicu koja će stajati u Luvru. Neće, jer će biti mrtvo, i služiće nečijem zadovoljstvu i vežbanju veština izrade nameštaja od drveta, a ne svojoj svrsi.
Civilizacija bez korena
Isto tako, danas imate mnogo ljudi koji ne znaju ko su, odsečeno im je korenje, veza sa precima, sa Zemljom i sa telom. Uz to, koncept Boga je ukaljan i smatra se „nazadnim“, dok smo napredni ako verujemo „da smo mi Bog.“ Kao drvo bez korenja i krošnje, mi postajemo TRUPAC, koji sada „može da postane bilo šta.“
Jedino, sve što postane, neće biti ni nalik ispunjenu dubokog potencijala koji nosi u sebi u svom originalnom fizičkom, fiziološkom, emotivnom i mentalnom obliku.
Savremena kultura uspešno odseca korenje sa zemljom i uništava vezu sa božanskim, ne zato što „želi da nas oslobodi“, nego zato što želi da nas utamniči i da nas ubedi da je „sloboda – biti nešto što nisi.“
Trupac NIKAD ne može spoznati magiju i alhemiju bivanja ŽIVIM STABLOM – onim koje spaja nebo i zemlju, onim koje od zagađenja kreira svež vazduh, onim koje od vode i minerala stvara hranu i život. ŽIVOT, od reči ŽIVO, znači da smo živi u svom telu i duhu, protočni, u konekciji sa svim što je bilo pre nas i što će biti posle nas.
Svesni smo toga da smo karika u nizu, i to nas ne plaši, nego nas raduje. Zdrava karika kreira zdrav niz. Nisi „manji“ jer si karika. Sve na ovom svetu je karika u nizu i svaka druga ideja („penjanja na VRH nečega“ i bivanja „jedinim i najboljim“) je iluzija našeg ega.
Lažna sloboda i istinska smrt
Danas je sloboda biti nešto što nisi, i ne postoji veća laž koja nam se plasira, globalno i kolektivno. Od potiskivanja emocija preko potiskivanja fizioloških funkcija svog tela, pa sve do potiskivanja iskonskih želja i potreba duha.I onda zamenjujemo te potrebe sa konzumerizmom – nema veće laži od ideje „slobode“ koja je zavladala svetom.
Drvo nije postalo „slobodno“ kad je postalo trupac, ono je UMRLO, i do kraja svog postojanja sanjalo je o ponovnom oživljavanju.
Dobra vest – mi možemo
Dobra vest je da će drvo teško ponovo da oživi, ali da mi – ljudi, itekako možemo ponovo da ostvarimo kontakt i sa precima, zemljom i telom, i sa Nebom i duhom. Itekako je moguće i to je srž svakog dubokog isceljenja kojem svedočite – a ne mogućnost da se sve shvati. Shvatanje dolazi kasnije, ono je posledica isceljenja, a ne urzok.
Dakle, ako ste neko ko zaista stremi ka stvarnom životu ispunjenim smislom i ljubavlju, stvarnim dubokim odnosima sa drugim ljudima i svojim partnerom, umesto da tragate tamo negde – krenite od sebe.
Sve kulture ikada imale su kult Zemlje i kult Neba, i jedino kada u sebi osvestimo i pomirimo Zemlju i Nebo, Telo i Duh mi možemo biti celovite, zaista slobodne jedinke koje ne tragaju svaki dan za sledećom tehnikom, radionicom i praksom, autom i kućom, mužem, detetom – nego smo se „pomirili“ sa svojom ljudskošću. Zavoleli svoju prirodu i progledali kroz sve iluzije koje nam se plasiraju.
Ovoj suštini te vraćam, dođi, dobrodošla si.
Pozivam te da počneš od mog newslettera za još ovako duboko-divnih transmisija: