Tamara Etera | Ceo svoj život tragala sam za istinom i ljubavlju.
Većinu svog života bila sam u potpunosti odsečena od oba.
Usled raznih ranih trauma, suptilnih i manje suptilnih, izgradila sam, kao i svi na ovome svetu, mehanizme odbrane. Kroz svoju mladost hrvala sam se sa bulimijom, negativnom slikom o sebi i svom telu, živela sam život koji je diktirao strah od sopstvenih emocija i seksualnosti i izbegavanja susreta sa njima. Samim tim, živela sam život bežeći od sebe. Nekad je to bežanje delovalo „lepo“ – završila sam Arhitektonski fakultet u roku, a nekad je delovalo „ružno“ – bolesti zavisnosti, patološki odnosi i odvojenost od sopstvenog smisla, radosti i svrhe.
Kako su prve „duhovne“ knjige još u srednjoj školi došle u moje ruke, iako nisam imala pojma šta to tada znači, odlučila sam – „Jednog dana ću voleti sebe.“
Tada, potisnuta, stidljiva i skrivena iza maski „snažne“ i „jake“ devojke nisam mogla ni da zamislim na kakvo putovanje će me ta želja odvesti.
Od psihodeličnih iskustava, kampovanja i ajahuaske do konstelacija i višegodišnje psihoterapije – sve do Maroka i Indije, Kanade i Amerike, moje više Ja me je vodilo ka sebi. Od dubokog višegodišnjeg rada sa svojim učiteljem do raznih kratkih kurseva i edukacija, terapeuta i procesa, svaki delić savršeno sklopljen da otkrijem sledeći korak na putu ka istini i ljubavi.
Od raznih bolnih, zavisničkih, usputnih i površnih partnerskih odnosa do braka sa mojim mužem, moje srce mi je pokazivalo gde moram otići da bih ga potpuno otvorila.
Od rajskog venčanja na plaži tropskog ostrva Koh Phangan u najlepše doba sezone, do teške bolesti moga muža i neizvesnog zatočeništva u stranoj zemlji za vreme lockdown-a. Od njegovog bankrota i dve selidbe do trudnoće i porođaja u kući – sve što sam prošla u svom 32-ogodišnjem životu učilo me je kako da se otvorim umesto da se zatvorim?
Kako da se otvorim istini i ljubavi ovog trenutka i budem zahvalna što sam živa, iako živim na neizvesnoj, nestabilnoj, nesigurnoj planeti u kojoj je u jednom trenutku dan u drugom noć? U jednom trenu svetlo, drugom tama, jednom radost, drugom bol – i tako je bilo od uvek i biće zauvek?
Kako se otvoriti ovoj istini, promeni života, otkucaju srca, emocijama koje teku, očima voljene osobe, plaču deteta – umesto zatvoriti u nepoverenju i strahu?
Kako biti tu sa sobom, u saosećanju, poverenju, predaji – životu i nečem većem što vuče niti koje naš um ne može pojmiti?
Kako se ne boriti i ne kontrolisati – nego mekano i prisutno voditi brod kojim ploviš ka destinaciji na koju želiš da odeš?
Kako biti živa, biti žena, biti svoja, beskompromisno iskrena i nežna u isto vreme?
Kako biti svoja i biti apsolutno njegova – u isto vreme?
Kako živeti sklad, unutar sebe, unutar braka i unutar porodice – bez gubljenja granica svog identiteta?
Kako voleti ceo proces – pronalaska sebe i gubljenja granica svog bića kada se sa njim stapam u ljubavi koja prevazilazi granice mog postojanja?
Kako biti slobodna i snažna – i predana njegovoj volji, u isto vreme?
Kako ispuniti svoj potencijal kao čovek, žena, fizička i duhovna – bez lažiranja i glume, sa puno poniznosti i poštovanja?
Samo su neka od pitanja koja su me vodila – i idalje me vode.
Danas sam tu da svetu ponudim dar mog iskustva i destilovane mudrosti koja se kao kajmak na mleku skupljala više od jedne decenije.
Danas sam tu da pomirim ratove unutar nas, da pomirim rat između muškaraca i žena, da pomirim rat između racionalnosti i emotivnosti, da pomirim rat između duha i materije.
Danas sam tu da svedočanstvom svog života, iz dana u dan, sebi i svima primerom pokažem – moguće je.
Moguće je živeti ljubav.
Moguće je živeti ljubav, ja kao zemaljska žena – sa njim kao zemaljskim muškarcem.
Moguće je sklopiti savez ljubavi koji nadjačava sve oluje i bure, koji od oboje pravi snažnije individue nego što smo bili pre saveza koji smo sklopili.
Moguće je biti prepuštena i zaštićena.
Moguće je verovati muškarcu i ne biti izdana.
Moguće je biti moćna i njemu predana – u isto vreme.
Za ovo potrebno je da naučiš – kako otvoriti svoje srce i čeznuti puninom ljubavi prema sopstvenom postojanju, umesto gladno tragati za ispunjenjem šupljine sopstvene rane.
Ako si spremna da odgovoriš na zov svog srca i sopstvene duše – rado ću biti mentor na tvom putu.
Od srca,
